Осмысление константинопольских строительных практик в архитектуре Македонии и соседних земель в XI-XII вв.
Статья посвящена анализу особенностей региональной строительной традиции в Фессалонике в XI-XII вв. Прежде всего, рассматриваются источники и пути формирования местной архитектурной практики этого периода. Авторы выделяют два ключевых сохранившихся памятника, имевших наибольшее влияние на последующие постройки македонских земель и северных областей Охридской архиепископии: в XI в. такой постройкой являлась церковь Панагии тон Халкеон, а во второй половине XII вв. - церковь Богородицы Космосотиры в Феррах. Через участие в возведении фракийского памятника, на котором, с большой степенью вероятности, работали мастера из Константинополя, местные македонские строители могли непосредственно познакомиться со столичными архитектурными формами и строительными техниками, чтобы затем применять их уже в собственной практике. Интересно, что архитектурные формы и образы обоих памятников - и солунского XI в., и фракийского XII в. - еще несколько десятилетий после их возведения активно использовались византийскими мастерами как на собственно македонских, так и на соседних территориях.
- Благоjевић М. Неманьићи и Лазаревићи и српска средньевековна државност. Београд, 2004.
- Виноградов А.Ю. Лекции по византийской архитектуре. М., 2022.
- Дероко А. Монументална и декоративна архитектура у средньевековноj Србиjи. Београд, 1962.
- Захарова А.В. Региональные интерпретации столичных образцов в византийской архитектуре XI века // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 12. СПб.: Изд-во СПбГУ, 2022. С. 52-76.
- Захарова А.В., Мальцева С.В. Художественные традиции и церковно-политическая идеология в искусстве Македонии в эпоху создания Охридской архиепископии // Византийский временник. Т. 106. 2022. С. 174-199.
- Каппас М. Архитектурный «идиолект» Фессалоники в средне- и поздневизантийские периоды: сходства и различия с Константинополем // Византий и Византия. Провинциализм столицы и столичность провинции / Под ред. А. Виноградова, С. Иванова. СПб., 2020. С. 127-153.
- Коцо Д., Миљковиќ-Пепек П. Резултатите од археолошките ископувања во 1973 г. во црквата «Св. 15 Тивериополски маченици», Струмица // Зборник Археолошки музеj на Македониjа VIII-IX. Скопjе, 1978. С. 93-96.
- Мавродинов Н. Еднокорабната и кръстовидна църква по българските земи до края на XIV в. София, 1931.
- Мавродинова Л. Още за средновековната църква в Колуша - Кюстендил (Ктитори, светец-покровител и дата на сградата и на първите два стенописни слоя) // Известия на Историчеки музей - Кюстендил. 2007. Вып. 14. С. 11-18.
- Мальцева С.В., Фрезе А.А. Строительство в Северной Македонии в период возвращения под византийское владычество // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 11. СПб., 2021. С. 422-436.
- Мальцева С.В. Архитектура северных окраин Охридской архиепископии в ΧΙ веке // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 13. М.; СПб.: 2023. С. 782-805.
- Мильковиќ-Пепек П. Велјуса. Манастир Св. Богородица Милостива во селото Велјуса краj Струмица. Скопје, 1981.
- Мишић С. Топлица у титули великог кнеза Вукана Неманьића // Стефан Неманьа и Топлица. Ниш, 2011. С. 19-24.
- Седов Вл.В. Византийский храм в Куршунлу // Древнерусское искусство: Византия и Древняя Русь. К 100-летию А.Н. Грабара (1896-1990). СПб., 1999. С. 134-142.
- Седов Вл.В. Церковь Николая в Куршумлии и вопрос о центрическом освещении в византийских и древнерусских храмах // Лазаревские чтения. Искусство Византии, Древней Руси, Западной Европы. Материалы научной конференции. 2009. М., 2009. С. 36-61.
- Томовић Г. Топлица у Средњем веку // Куршумлиjа кроз векове: Зборник радова с научног скупа Пролом Бања. Београд, 2000. С. 13-20.
- Фрезе А.А. Гражданская постройка («баня») в Переяславле и архитектура резиденций русских архиереев XI-XV веков // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 9. СПб., 2019. С. 389-401.
- Чанак-Медић М. Нека питања хронологије рашких споменика // Саопштења. 1975. Т. 17. С. 7-20.
- Чанак-Медић М., Бошковић Ђ. Архитектура Немањог доба. I: Цркве у Топлици и долинами Ибра и Мораве. [Споменици срспске архитектуре средњег века. Корпус сакралних грађевина]. Београд, 1986. С. 14-36.
- Asutay-Effenberger N., Effenberger A. Eski Imaret Camii, Bonuszisterne und Konstantinsmauer // Jahrbuch der österreichischen Byzantinistik. 2008. Bd. 58. S. 13-44.
- Bakirtzis Ch. The Urban Continuity and Size of Late Byzantine Thessalonike // Dumbarton Oaks Papers. 2003. Vol. 57. P. 35-64
- Ćurčić S. Architecture in the Balkans from Diocletian to Süleyman the Magnificent (ca. 300 - ca. 1550). London; New Haven, 2010.
- Ćurčić S. The Role of Late Byzantine Thessalonike in Church Architecture in the Balkans // Dumbarton Oaks Papers. 2003. Vol. 57. P. 65-84.
- Jанковић M. Топличка епископиjа и метрополиjа у Средњем веку // Куршумлиjа кроз векове: Зборник радова с научног скупа Пролом Бања. Београд, 2000. С. 33-40.
- Korać V. Réflexions au sujet des sources byzantines de l’architecture serbe // Ευφρόσυνον. Αφιέρωμα στον Μανόλη Χατζηδάκη. Τ. Ι. Αθήνα, 1991. P. 262-270.
- Magdalino P. Church, Bath and Diaconia in Medieval Constantinople // Church and People in Byzantium / Ed. R. Morris. Birmingham, 1990 P. 165-172.
- Mamaloukos S. Additional Notes on the Architecture of the “Katholike Ekklesia” (Fatih Camii) at Ainos (Enez) // Περὶ Θρᾴκης. 2005-2006. T. 5. P. 11-39.
- Mamaloukos S. Middle and Late Byzantine Church Architecture in the Periphery of Constantinople // Ἥρως κτίστης. Μνήμη Χαραλάμπου Μπούρα / Επιμ. Μ. Κορρές, Σ. Μαμαλούκος, Κ. Ζάμπας, Φ. Μαλλούχου-Tufano. Τ. 2. Αθήνα, 2018. Σ. 97-124.
- Mango C. The Monastery of St. Abercius at Kurşunlu (Elegmi) in Bithynia // Dumbarton Oaks Papers. 1968. Vol. 22. P. 169-176.
- Mantopoulou-Panagiotopoulou T. King Milutin’s Building Activity in Thessaloniki: The Church of Taxiarches and Its Identification with the Hilandar Metochion of St. George // Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност. Тематски зборник међународног научног скупа ,,Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“, Скопље 24-26. октобар 2021. Крагуjевац: Каленић, 2023. P. 445-463.
- Marinis V. Architecture and Ritual in the Churches of Constantinople: Ninth to Fifteenth Centuries. New York: Cambridge University Press, 2014.
- Mathews Th. The Byzantine Churches of Istanbul: A Photographic Survey. University Park, 1976.
- Millet G. L’école grecque dans l’architecture byzantine. Paris, 1916; Vocotopoulos P.L. The Role of Constantinopolitan Architecture during the Middle and the Late Byzantine Period // Jahrbuch der österreichischen Byzantinistik. 1981. Bd. 31. H. 2. S. 551-573.
- Ousterhout R. Houses, Markets and Baths: Secular Architecture in Byzantium // Heaven & Earth: Art of Byzantium from Greek Collections / Ed. A. Drandaki, D. Papanikola-Bakirtzi, A. Tourta. Athens, 2013. P. 211-213.
- Ousterhout R. Some Notes on the Construction of Christos Ho Pantepoptes (Eski Imaret Camii) in Istanbul // Δελτίον τῆς Χριστιανικῆς Ἀρχαιολογικῆς Ἑταιρείας. 1992. Τ. 16. P. 47-56.
- Ousterhout R. The Architecture of the Kariye Camii in Istanbul. Washington D.C., 1982.
- Ousterhout R. The Byzantine Architecture of Thrace: The View from Constantinople // 4th International Symposium on Thracian Studies, Byzantine Thrace: Evidence and Remains, Komotini, 18-22 April 2007. Proceedings (BF 30) / Ed. by C. Bakirtzis, N. Zekos, X. Moniaros. Amsterdam, 2011. P. 489-502.
- Ousterhout R. The Byzantine Church at Enez: Problems in Twelfth-Century Architecture // Jahrbuch der österreichischen Byzantinistik. 1985. Bd. 35. P. 261-280.
- Ousterhout R., Bakirtzis Ch. The Byzantine Monuments of the Evros / Meric River Valley. Thessaloniki, 2007.
- Sinkević I. The Church of St. Panteleimon at Nerezi, Architecture, Programme, Patronage. Wiesbaden, 2000.
- Sinos S. Die Klosterkirche der Kosmosoteira in Bera (Vira). München, 1985.
- Theis L. Flankenräume im mittelbyzantinischen Kirchenbau. Wiesbaden, 2005.
- Zakharova A. Once Again on the Originality of Byzantine Architecture in the 11th Century: The Church of Panagia Chalkeon in Thessaloniki // Δελτίον τῆς Χριστιανικῆς Ἀρχαιολογικῆς Ἑταιρείας. 2022. Τ. 43. Σ. 81-94.
- Βελένης Γ. Ερμηνεία του εξωτερικού διακόσμου στη βυζαντινή αρχιτεκτονική, Διατριβή. Θεσσαλονίκη, 1984. Σ. 239-296.
- Βελένης Γ. Η αρχιτεκτονική Σχολή της Μακεδονίας // Σύναξη. 1997. Τ. 63. Σ. 49-59.
- Βελένης Γ. Μεσοβυζαντινή ναοδομία στη Θεσσαλονίκη. Αθήνα, 2003.
- Βοκοτόπουλος Π. Λ. Οι μεσαιωνικοί ναοί της Θεσσαλονίκης και η θέση τους στα πλαίσια της βυζαντινής ναοδομίας // Η Θεσσαλονίκη μεταξύ Ανατολής και Δύσης. Πρακτικά Τεσσαρακονταετηρίδος της Εταιρείας Μακεδονικών Σπουδών (30 Σεπτεμβρίου - 1 Νοεμβρίου, Θεσσαλονίκη 1980). Θεσσαλονίκη, 1982. Σ. 97-110.
- Βοκοτόπουλος Π.Λ. Ο βυζαντινός ναός της Ολύνθου // Διεθνές Συμπόσιο Βυζαντινή Μακεδονία 324-1430 μ.Χ. Θεσσαλονίκη, 1995. Σ. 45-56.
- Κάππας Μ. Εφαρμογή του σταυροειδούς εγγεγραμμένου στη Μέση και την Ύστερη Βυζαντινή περίοδο. Το παράδειγμα του απλού τετρακιόνιου / τετράστυλου. Διατριβή. T. 2. Θεσσαλονίκη, 2009. Σ. 414-416.
- Μπακιρτζής Α., Δαδάκη Σ. Σέρρες, Ναός Αγ. Νικολάου Ελαιώνα // Ἀρχαιολογικὸν Δελτίον. 1991. Τ. 46. Σ. 347-348.
- Νικονάνος Ν. Η εκκλησία της Μεταμορφώσεως του Σωτήρος στο Χορτιάτη // ΚΕΡΝΟΣ. Τιμητική προσφορά στον καθηγητή Γ. Μπακαλάκη. Θεσσαλονίκη, 1972. Σ. 105-110.
- Ὀρλάνδος Α. Μοναστηριακὴ ἀρχιτεκτονική. Ἀθῆναι, 1958.
- Παπαποστόλου Φ. Ιερά βασιλική και σταυροπηγιακή μονή Βλατάδων. Θεσσαλονίκη, 2018.
- Πελεκανίδης Σ. Ἔρευναι ἐν Ἄνω Μακεδονίᾳ // Μακεδονικά. 1961-1963. Τ. 5. Σ. 366-380.
- Ρεβιθιάδου Φ., Ράπτης Κ. Αποκατάσταση - Στερέωση του Βυζαντινού Λουτρού στη Θεσσαλονίκη. Θεσσαλονίκη, 2014. Σ. 12-13.
- Φουστέρης Γ. Καθολικό της μονής Βλατάδων: λανθάνοντα ιστορικά στοιχεία στο εικονογραφικό πρόγραμμα του παρεκκλησίου // Κτήτωρ. Αφιέρωμα στον δάσκαλο Γεώργιο Βελένη / Επιμ. Ι.Δ. Βαραλής, Φ. Καραγιάννη. Θεσσαλονίκη, 2017. Σ. 435-454.
- Χατζητρύφωνος Ε. Το περίστωο στην υστεροβυζαντινή εκκλησιαστική αρχιτεκτονική. Θεσσαλονίκη, 2004.
- Войдите, чтобы оставлять комментарии
Новые комментарии