Осмысление константинопольских строительных практик в архитектуре Македонии и соседних земель в XI-XII вв.

Осмысление константинопольских строительных практик в архитектуре Македонии и соседних земель в XI-XII вв.
Название др. яз.: 
Implementation of the Constantinopolitan Building Practice in the Architecture of the Byzantine Macedonia and Neighboring Lands in the 11th-12th Centuries
Тип работы: 
статья
Язык работы: 
русский
Страниц: 
22
Рубрикатор географический: 
Рубрикатор хронологический: 

Статья посвящена анализу особенностей региональной строительной традиции в Фессалонике в XI-XII вв. Прежде всего, рассматриваются источники и пути формирования местной архитектурной практики этого периода. Авторы выделяют два ключевых сохранившихся памятника, имевших наибольшее влияние на последующие постройки македонских земель и северных областей Охридской архиепископии: в XI в. такой постройкой являлась церковь Панагии тон Халкеон, а во второй половине XII вв. - церковь Богородицы Космосотиры в Феррах. Через участие в возведении фракийского памятника, на котором, с большой степенью вероятности, работали мастера из Константинополя, местные македонские строители могли непосредственно познакомиться со столичными архитектурными формами и строительными техниками, чтобы затем применять их уже в собственной практике. Интересно, что архитектурные формы и образы обоих памятников - и солунского XI в., и фракийского XII в. - еще несколько десятилетий после их возведения активно использовались византийскими мастерами как на собственно македонских, так и на соседних территориях.

Год работы: 
2024
Страница начальная: 
260
Страница конечная: 
281
BB
108
1
Автор(ы) ориг.: 
Мальцева С. В., Фрезе А. А.
Список литературы: 
  1. Благоjевић М. Неманьићи и Лазаревићи и српска средньевековна државност. Београд, 2004.
  2. Виноградов А.Ю. Лекции по византийской архитектуре. М., 2022.
  3. Дероко А. Монументална и декоративна архитектура у средньевековноj Србиjи. Београд, 1962.
  4. Захарова А.В. Региональные интерпретации столичных образцов в византийской архитектуре XI века // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 12. СПб.: Изд-во СПбГУ, 2022. С. 52-76.
  5. Захарова А.В., Мальцева С.В. Художественные традиции и церковно-политическая идеология в искусстве Македонии в эпоху создания Охридской архиепископии // Византийский временник. Т. 106. 2022. С. 174-199.
  6. Каппас М. Архитектурный «идиолект» Фессалоники в средне- и поздневизантийские периоды: сходства и различия с Константинополем // Византий и Византия. Провинциализм столицы и столичность провинции / Под ред. А. Виноградова, С. Иванова. СПб., 2020. С. 127-153.
  7. Коцо Д., Миљковиќ-Пепек П. Резултатите од археолошките ископувања во 1973 г. во црквата «Св. 15 Тивериополски маченици», Струмица // Зборник Археолошки музеj на Македониjа VIII-IX. Скопjе, 1978. С. 93-96.
  8. Мавродинов Н. Еднокорабната и кръстовидна църква по българските земи до края на XIV в. София, 1931.
  9. Мавродинова Л. Още за средновековната църква в Колуша - Кюстендил (Ктитори, светец-покровител и дата на сградата и на първите два стенописни слоя) // Известия на Историчеки музей - Кюстендил. 2007. Вып. 14. С. 11-18.
  10. Мальцева С.В., Фрезе А.А. Строительство в Северной Македонии в период возвращения под византийское владычество // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 11. СПб., 2021. С. 422-436.
  11. Мальцева С.В. Архитектура северных окраин Охридской архиепископии в ΧΙ веке // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 13. М.; СПб.: 2023. С. 782-805.
  12. Мильковиќ-Пепек П. Велјуса. Манастир Св. Богородица Милостива во селото Велјуса краj Струмица. Скопје, 1981.
  13. Мишић С. Топлица у титули великог кнеза Вукана Неманьића // Стефан Неманьа и Топлица. Ниш, 2011. С. 19-24.
  14. Седов Вл.В. Византийский храм в Куршунлу // Древнерусское искусство: Византия и Древняя Русь. К 100-летию А.Н. Грабара (1896-1990). СПб., 1999. С. 134-142.
  15. Седов Вл.В. Церковь Николая в Куршумлии и вопрос о центрическом освещении в византийских и древнерусских храмах // Лазаревские чтения. Искусство Византии, Древней Руси, Западной Европы. Материалы научной конференции. 2009. М., 2009. С. 36-61.
  16. Томовић Г. Топлица у Средњем веку // Куршумлиjа кроз векове: Зборник радова с научног скупа Пролом Бања. Београд, 2000. С. 13-20.
  17. Фрезе А.А. Гражданская постройка («баня») в Переяславле и архитектура резиденций русских архиереев XI-XV веков // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей / Под ред. А.В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. Вып. 9. СПб., 2019. С. 389-401.
  18. Чанак-Медић М. Нека питања хронологије рашких споменика // Саопштења. 1975. Т. 17. С. 7-20.
  19. Чанак-Медић М., Бошковић Ђ. Архитектура Немањог доба. I: Цркве у Топлици и долинами Ибра и Мораве. [Споменици срспске архитектуре средњег века. Корпус сакралних грађевина]. Београд, 1986. С. 14-36.
  20. Asutay-Effenberger N., Effenberger A. Eski Imaret Camii, Bonuszisterne und Konstantinsmauer // Jahrbuch der österreichischen Byzantinistik. 2008. Bd. 58. S. 13-44.
  21. Bakirtzis Ch. The Urban Continuity and Size of Late Byzantine Thessalonike // Dumbarton Oaks Papers. 2003. Vol. 57. P. 35-64
  22. Ćurčić S. Architecture in the Balkans from Diocletian to Süleyman the Magnificent (ca. 300 - ca. 1550). London; New Haven, 2010.
  23. Ćurčić S. The Role of Late Byzantine Thessalonike in Church Architecture in the Balkans // Dumbarton Oaks Papers. 2003. Vol. 57. P. 65-84.
  24. Jанковић M. Топличка епископиjа и метрополиjа у Средњем веку // Куршумлиjа кроз векове: Зборник радова с научног скупа Пролом Бања. Београд, 2000. С. 33-40.
  25. Korać V. Réflexions au sujet des sources byzantines de l’architecture serbe // Ευφρόσυνον. Αφιέρωμα στον Μανόλη Χατζηδάκη. Τ. Ι. Αθήνα, 1991. P. 262-270.
  26. Magdalino P. Church, Bath and Diaconia in Medieval Constantinople // Church and People in Byzantium / Ed. R. Morris. Birmingham, 1990 P. 165-172.
  27. Mamaloukos S. Additional Notes on the Architecture of the “Katholike Ekklesia” (Fatih Camii) at Ainos (Enez) // Περὶ Θρᾴκης. 2005-2006. T. 5. P. 11-39.
  28. Mamaloukos S. Middle and Late Byzantine Church Architecture in the Periphery of Constantinople // Ἥρως κτίστης. Μνήμη Χαραλάμπου Μπούρα / Επιμ. Μ. Κορρές, Σ. Μαμαλούκος, Κ. Ζάμπας, Φ. Μαλλούχου-Tufano. Τ. 2. Αθήνα, 2018. Σ. 97-124.
  29. Mango C. The Monastery of St. Abercius at Kurşunlu (Elegmi) in Bithynia // Dumbarton Oaks Papers. 1968. Vol. 22. P. 169-176.
  30. Mantopoulou-Panagiotopoulou T. King Milutin’s Building Activity in Thessaloniki: The Church of Taxiarches and Its Identification with the Hilandar Metochion of St. George // Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност. Тематски зборник међународног научног скупа ,,Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“, Скопље 24-26. октобар 2021. Крагуjевац: Каленић, 2023. P. 445-463.
  31. Marinis V. Architecture and Ritual in the Churches of Constantinople: Ninth to Fifteenth Centuries. New York: Cambridge University Press, 2014.
  32. Mathews Th. The Byzantine Churches of Istanbul: A Photographic Survey. University Park, 1976.
  33. Millet G. L’école grecque dans l’architecture byzantine. Paris, 1916; Vocotopoulos P.L. The Role of Constantinopolitan Architecture during the Middle and the Late Byzantine Period // Jahrbuch der österreichischen Byzantinistik. 1981. Bd. 31. H. 2. S. 551-573.
  34. Ousterhout R. Houses, Markets and Baths: Secular Architecture in Byzantium // Heaven & Earth: Art of Byzantium from Greek Collections / Ed. A. Drandaki, D. Papanikola-Bakirtzi, A. Tourta. Athens, 2013. P. 211-213.
  35. Ousterhout R. Some Notes on the Construction of Christos Ho Pantepoptes (Eski Imaret Camii) in Istanbul // Δελτίον τῆς Χριστιανικῆς Ἀρχαιολογικῆς Ἑταιρείας. 1992. Τ. 16. P. 47-56.
  36. Ousterhout R. The Architecture of the Kariye Camii in Istanbul. Washington D.C., 1982.
  37. Ousterhout R. The Byzantine Architecture of Thrace: The View from Constantinople // 4th International Symposium on Thracian Studies, Byzantine Thrace: Evidence and Remains, Komotini, 18-22 April 2007. Proceedings (BF 30) / Ed. by C. Bakirtzis, N. Zekos, X. Moniaros. Amsterdam, 2011. P. 489-502.
  38. Ousterhout R. The Byzantine Church at Enez: Problems in Twelfth-Century Architecture // Jahrbuch der österreichischen Byzantinistik. 1985. Bd. 35. P. 261-280.
  39. Ousterhout R., Bakirtzis Ch. The Byzantine Monuments of the Evros / Meric River Valley. Thessaloniki, 2007.
  40. Sinkević I. The Church of St. Panteleimon at Nerezi, Architecture, Programme, Patronage. Wiesbaden, 2000.
  41. Sinos S. Die Klosterkirche der Kosmosoteira in Bera (Vira). München, 1985.
  42. Theis L. Flankenräume im mittelbyzantinischen Kirchenbau. Wiesbaden, 2005.
  43. Zakharova A. Once Again on the Originality of Byzantine Architecture in the 11th Century: The Church of Panagia Chalkeon in Thessaloniki // Δελτίον τῆς Χριστιανικῆς Ἀρχαιολογικῆς Ἑταιρείας. 2022. Τ. 43. Σ. 81-94.
  44. Βελένης Γ. Ερμηνεία του εξωτερικού διακόσμου στη βυζαντινή αρχιτεκτονική, Διατριβή. Θεσσαλονίκη, 1984. Σ. 239-296.
  45. Βελένης Γ. Η αρχιτεκτονική Σχολή της Μακεδονίας // Σύναξη. 1997. Τ. 63. Σ. 49-59.
  46. Βελένης Γ. Μεσοβυζαντινή ναοδομία στη Θεσσαλονίκη. Αθήνα, 2003.
  47. Βοκοτόπουλος Π. Λ. Οι μεσαιωνικοί ναοί της Θεσσαλονίκης και η θέση τους στα πλαίσια της βυζαντινής ναοδομίας // Η Θεσσαλονίκη μεταξύ Ανατολής και Δύσης. Πρακτικά Τεσσαρακονταετηρίδος της Εταιρείας Μακεδονικών Σπουδών (30 Σεπτεμβρίου - 1 Νοεμβρίου, Θεσσαλονίκη 1980). Θεσσαλονίκη, 1982. Σ. 97-110.
  48. Βοκοτόπουλος Π.Λ. Ο βυζαντινός ναός της Ολύνθου // Διεθνές Συμπόσιο Βυζαντινή Μακεδονία 324-1430 μ.Χ. Θεσσαλονίκη, 1995. Σ. 45-56.
  49. Κάππας Μ. Εφαρμογή του σταυροειδούς εγγεγραμμένου στη Μέση και την Ύστερη Βυζαντινή περίοδο. Το παράδειγμα του απλού τετρακιόνιου / τετράστυλου. Διατριβή. T. 2. Θεσσαλονίκη, 2009. Σ. 414-416.
  50. Μπακιρτζής Α., Δαδάκη Σ. Σέρρες, Ναός Αγ. Νικολάου Ελαιώνα // Ἀρχαιολογικὸν Δελτίον. 1991. Τ. 46. Σ. 347-348.
  51. Νικονάνος Ν. Η εκκλησία της Μεταμορφώσεως του Σωτήρος στο Χορτιάτη // ΚΕΡΝΟΣ. Τιμητική προσφορά στον καθηγητή Γ. Μπακαλάκη. Θεσσαλονίκη, 1972. Σ. 105-110.
  52. Ὀρλάνδος Α. Μοναστηριακὴ ἀρχιτεκτονική. Ἀθῆναι, 1958.
  53. Παπαποστόλου Φ. Ιερά βασιλική και σταυροπηγιακή μονή Βλατάδων. Θεσσαλονίκη, 2018.
  54. Πελεκανίδης Σ. Ἔρευναι ἐν Ἄνω Μακεδονίᾳ // Μακεδονικά. 1961-1963. Τ. 5. Σ. 366-380.
  55. Ρεβιθιάδου Φ., Ράπτης Κ. Αποκατάσταση - Στερέωση του Βυζαντινού Λουτρού στη Θεσσαλονίκη. Θεσσαλονίκη, 2014. Σ. 12-13.
  56. Φουστέρης Γ. Καθολικό της μονής Βλατάδων: λανθάνοντα ιστορικά στοιχεία στο εικονογραφικό πρόγραμμα του παρεκκλησίου // Κτήτωρ. Αφιέρωμα στον δάσκαλο Γεώργιο Βελένη / Επιμ. Ι.Δ. Βαραλής, Φ. Καραγιάννη. Θεσσαλονίκη, 2017. Σ. 435-454.
  57. Χατζητρύφωνος Ε. Το περίστωο στην υστεροβυζαντινή εκκλησιαστική αρχιτεκτονική. Θεσσαλονίκη, 2004.